autorski tekstovi film inmediasres KOLUMNIZAM POP COOLTURA

Asimizmi: Generalni Vrdoljak i generalna Gotovina

“Svaka generalizacija je pogrešna, uključujući i ovu.”To je moto kojemu me davnih dana podučio Vladimir Gaćeša i pokušavam ga se držati koliko mogu, nekad bolje, nekad gore, kako koji dan. Sjedimo buraz Marko i ja, pušimo pljugu, chillamo, pričamo, zajebavamo se. I tako, zbijamo šale i pošalice, trolamo ljude i život je lijep.

U jednom trenutku kreće spika: “E buraz, ček, kaj nas nisu zvali na Generala?”

“Nisu buraz.”

“A mamu im, pa ako itko treba snimati ratne filmove kod nas, to smo mi.”

“A fakat jesmo.”

“I nisu nas zvali.”

“Nisu.”

“Niš, ‘ajmo zvat’ na set i pitat’ ih koji kukuruz?”

*drn drn drn*

“Yo, e, koji vam je dan snimanja?”

“Erm, 12-ti, zakaj?”

“Kaj zakaj, 12-ti je dan snimanja, a buraz i ja još nismo bili na setu. Pa kaj je to, snima se ratni film, 12-ti dan je snimanja, a nas nema. Pa to je katastrofa.”

“O jebote, pa nama je tu ludnica, svaki tjedan, bla bla.”

“Ma super sve to, ali daj ti nama reci kad mi dolazimo na set?”

“Dobro, čekaj, vidjet ću jel’ imam što, javim se.”

“Dobro, ali daj vidi da je duo scena. I da je zabavna.”

“O jebote, ‘oš i helikopter?”

“Može!”

“Može kurac, odjebi, javim se.”

Za dva dana zvoni mobitel. “E, imamo scenu, kao naručenu za vas dvojicu. Samo je jedna, ali fakat je za vas dvojicu, duo scena, sad ću ti poslati, oduševit ćeš se.” Stiže scena. Fakat se oduševim. Šaljem burazu scenu, oduševi se i on. Može, idemo. Krenemo za Zadar. Zajebancija i spike po putu. Zvoni mobitel. Kris je. “E, buraz, slušaj, Vrdoljak je gospodin u godinama, konzervativan je, nemoj psovati, slučajno se nemoj skidati, nikakve pljuge, kurve, kurac, palac, budite pristojni, i nemojte drkati po tekstu kao uvijek, nema improvizacije, nije ovo naš set pa da se zajebavamo, treba poštovati.”

“Ma naravno buraz, bit ćemo pristojni k’o bečki dječaci, ne brini.”

“Ma ne brinem ja zbog Marka, nego zbog tebe govorim.”

Kažem Marku upute, složimo se da ćemo prvi put u životu biti pristojni i by the book. Dolazimo u Zadar i nalazimo se s ekipom s Vrbana. (Da, Zadar je naša najveća dijaspora.) Zora sljedećeg dana. Dolazimo na set. Upoznajemo se s gospodinom Vrdoljakom. Rukovanje i idemo sjesti da napravimo probu. Krenemo s probom, čovjek nas zaustavi. Kaže da vidi da smo profesionalci i da znamo sav tekst. Klimamo glavom, jesmo, profesionalci smo. Dobro dečki. Kreće priča. Nama dvojici usta do poda, sve upute koje nam je Kris dao, sam gospodin Vrdoljak je prekršio.

Jeben početak. Cerimo se jer njušimo zabavu. Kreće proba. Imamo bubice, ali zaboravljamo.

“E buraz.”

“Reci.”

“Ajmo mi to zajebat.”

“Kak’ to misliš?”

“Ajmo mi imprat malo po tekstu, zajebavat se, i napravit foru iz A je to.” (spoiler: neću vam reći što smo iz predstave izveli, gledajte film. Ili seriju.)

“Može!”

Ulijećemo u kadar, napravimo sve kako smo se mi dogovorili. Dolazi gospodin Vrdoljak i kaže nam da se malo predobro čujemo i da vratimo psovke koje smo ubacili (kojih u tekstu nema). Gledamo se i ne vjerujemo. Ponovimo scenu, snimimo sve kadrove iz prve. I svaki put odigramo “A je to” moment. I gospodin Vrdoljak, umjesto da nas izbaci van sa seta, naruči još dana snimanja s nama, koje nismo trebali imati, samo taj jedan. Zato ga u cijelom tekstu oslovljavam sa gospodin. Jer je to zaslužio.  Jer kada je skužio da mi stvarno volimo biti mandrili u kadru, dao nam je slobodu. Štoviše, tražio je od nas da budemo još slobodniji. Dao nam je da radimo sve što smo htjeli. A plan i je bio da dođemo na set i zatrolamo sve i odigramo foru iz A je to prije negoli nas izbace. Samo nas nitko nije izbacio, a fora je ostala u filmu, a mi se vraćamo. Da mi je netko rekao da ću improvizirati i trolati samoga sebe i buraza Marka u filmu Antuna Vrdoljaka, rekao bih mu da je debil. A na kraju smo proveli jedan od naljepših i najboljih snimajućih dana u životu. I ja ne bih bio ja, da na kraju dana nisam prispomenuo da moje spolovilo nije maleno. Doslovno sam tako rekao, bio sam pristojan.

Kris me udario i dao mi mig da sam debil. A gospodin Vrdoljak je rekao: “Znam. Vidi se. Po nosu.”. I osvojio me.

Tako da; “Svaka generalizacija je pogrešna, uključujući i ovu.” Generale, nema generalizacije. Život je lijep. Samo se treba otvoriti za njega. A sad dalje u trolanje.

P.S. I prva teza i prvi poziv da kako nas još nema na setu su produkt chillerskog trolanja. Nismo bili ozbiljni, ali smo šalu isfurali ozbiljno.

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame