POP COOLTURA Sports

Indigo tenis

Eto, nakon što napokon sada u finalu Umaga saznasmo de se Rublev čita Rubljov i nakon što je i Goran rekao da navija za njega, moram se i ja pomiriti, usprkos stalnim hrvatskim navadama da ne volimo Ruse, da navijam za njega. Pa kako je do toga došlo?

Počeo sam pratiti tenis u vremenu slavnih dvoboja između Edberga i Beckera, kada sam se nakon samog dodira s vodom u gradskim bazenima žurio 10km biciklom kako bih gledao finale Wimbledona. I, da, obožavao sa Edberga, a potom jedino možda Pata Raftera. Danas je, što zbog snage, što zbog materijala, nemoguće više igrati takav tenis…

Da, ali zašto Rubljov?

Ovaj finale je, po mojem mišljenju, ikonski dvoboj jednog starog tenisača i jednoga koji je – nešto novo – možda prvoga od svoje vrste – ako tenis uopće dođe do izražaja od Brune i ljepotica koje su došle loviti guzonje. Rubljov je, kako ja to vidim, prvi od toga indigo-nešto, a da se pojavljuje u tenisu i tu vidim – novu strast. Ako konačno prihvatimo da ti mladi donose nešto novo i, bar se nadam, nešto bolje. Želim žrtvovati tog starog Talijana, makar Rubljov bio živčenjak poput Gorana, ali nije li baš tu strast? Možda ponovo nađem strast kao u Edbergu, a Rubljov izumi nešto novo.

Gabrijel Barišić

Gabrijel Barišić

Komentari

Reklame