Aktualno film inmediasres Kritike POP COOLTURA showbiz

Disaster Artist (J. Franco) – za umjetnost su potrebni talent i rad, za uspjeh samo vjerovati u sebe

Ima nečeg vrlo američkog, zapravo mitski amerikanskog u filmu The Room. Na stranu što je autor Tommy Wiseau svoj filmski alter-ego zamislio kao “sveameričkog heroja”, a da to ničim nije opravdao osim što je i na samog sebe gledao tako, sam poduhvat snimanja takvog filma je oda kapitalizmu. Zamislite samo, imigrant nepoznate starosne dobi i porekla vlastitim novcem nepoznatog porekla snima film po vlastitoj viziji, gotovo pionirski u svojoj hrabrosti i radikalnosti. Čak je i neočekivani kasniji uspeh The Room, filma koji je proglašen najlošijim u istoriji, ali se oko njega izgradio ozbiljan kult, slika i prilika američkog sna. Za umetnost su potrebni talenat i rad, za uspeh je možda dovoljno samo verovati u sebe.

The Disaster Artist, knjiga Wiseauovog glumačkog partnera Grega Sestera, kao i ekranizacija u režiji Jamesa Franca i po scenariju Scotta Neustadtera i Michaela H. Webera, počinje upravo kao oda hrabrosti. Greg (rediteljev brat Dave Franco) pohađa satove glume, ali pati od strašne treme da nije u stanju da se izrazi na pozornici, dok jedan od “drugara iz razreda” Tommy (reditelj James Franco) puca od samopouzdanja i hrabrosti iako nema ni trunke talenta. Njih dvojica će se početi družiti, učiti “važne životne lekcije” jedan od drugoga, čak se i zbratimiti na mestu pogibije Jamesa Deana kojeg obojica štuju, odseliti u Tommyjev stan u Los Angeles i zajedno pojuriti uspeh. Kada shvate da su im vrata kao tandemu, a i svakom ponaosob zatvorena, njih dvojica će rešiti da snime film po Tommyjevoj ideji. Film je The Room, ostalo je istorija.

Naravno da je produkcija filma bila problematična. Naravno da je Tommyjeva vizija bila sve samo ne koherentna i da je on menjao scenario putem. Naravno da on ni kao reditelj ni kao glumac nije znao šta da radi, kao što nije posedovao nikakva tehnička znanja, pa je film istovremeno sniman i analogno i digitalno dvema paralelnim kamerama, s tim da je slika bila nefokusirana kako god, njegove scene su ponavljane u nedogled, on je maltretirao glumce, naročito glumice, i ekipu ako bi se na nekog naljutio, a prema Gregu se postavljao posesivno naročito kada je u priču ušla njegova devojka Amber (Alison Brie). Veći deo režijskog posla je obavljao supervizor scenarija (Seth Rogen), glumci i ekipa su napuštali produkciju i bivali menjani.

James Franco sve to rekreira sa izraženim osećajem za detalj. Možda nema konstantnog bombardiranja sa citatima The Room, ali su zato scene i replike precizno ponovljene. Čak i on kao glumac, a u principu nikada nije vešto režirao samog sebe, savršeno skida Wiseaua iz mlađih dana, njegovu “vampirsku”, preteću pojavu, čudnu govornu shemu i nedefinirane akcente, dok je hemija između njega mlađeg mu brata savršena u ulozi najboljih prijatelja i rivala. Jasno je na šta je James Franco išao sa tim casting izborom iako se Dave ne čini idealnim u tom pogledu, ali se kocka isplatila.

Postoji solidan razlog zašto je James Franco ušao toliko duboko u fenomen The Room i Tommyja Wiseaua. Jasno je da se divi njegovoj hrabrosti i odsustvu bilo kakvih kočnica. Tu ima i dosta identifikacije, cinici bi rekli sa dobrim razlogom. James Franco je isto tako kao čovek bez znanja i iskustva uporno pokušavao da režira i to često samog sebe u glavnoj ulozi od tih famoznih ranih radova koji više nego što bi to bilo zdravo koketiraju sa trashom tipa The Room do masakriranja američkih literarnih klasika. Čini se da je makar zanat ispekao sa prethodnim naslovom In Dubious Battle, ekranizacijom Johna Steinbecka, a The Disaster Artist ima čak i neke šanse u sezoni nagrada.

Takođe, epizodne i cameo-uloge koje igraju poznati glumci i slavne ličnosti čine The Disaster Artist vrlo prijemčivim filmom ne samo za “fanove” The Room nego za sve koji prate hollywoodsku scenu. Tu je Judd Apatow kao hollywoodski producent, a tu je i dobar deo njegove klike (kojoj pripadaju i braća Franco i Rogen) raštrkan po filmu. Tu su dve pomalo zaboravljene zvezde, Melanie Griffith kao profesorka glume kod koje Tommy izvodi onaj masakr Tramvaja zvanog čežnja i Sharon Stone kao Gregova agentica Iris. Tu je i Bryan Cranston koji igra samog sebe iz Malcom in the Middle perioda. Ipak, dve uloge ili makar imitacije za pamćenje su Ari Graynor koja igra Juliette Daniel koja u The Room igra Lisu i Jacki Weaver kao Carolyn koja u The Room igra Lisinu majku.

Zapravo, jedino što je u filmu promašeno su one “govoreće glave” iz sveta filmskih autora na početku. Informacija koju oni prenose, da “najgori film svih vremena” ima kult oko sebe, možda i nije tako općenito poznata, ali se taj dokumentaristički uvod ne uklapa u ostatak precizno rekonstruiranog, ali opet igranog filma. Mnogi će The Disaster Artist porediti sa Burtonovim naslovom Ed Wood kao što The Room porede sa Woodovim Plan 9 from Outer Space. To možda nije baš pošteno, ali svakako nije bez neke i, iskreno, The Disaster Artist ne zaostaje puno. (Marko Stojiljković)

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame