Aktualno Celebrities Festivali film Kritike POP COOLTURA showbiz

Ekskluzivno iz Berlina: Damsel (D./N. Zellner) – naporno pokušavanje okretanja westerna naglavačke

Braća Zellner, glumci i filmaši publici najpoznatiji po začudnom, inteligentno konstruiranom i na prvo gledanje emotivno dojmljivom filmu Kumiko The Treasure Hunter u kojem su ispitivali odnos između konstruiranog narativa i realnosti, imaju novi film koji ima ambicije da ispita, pomeri i naglavačke okrene ama baš svaku granicu žanra. Ovog puta im je na tapetu western.

Nakon dojmljivih uvodnih kadrova i dijaloga između starog, ciničnog propovednika (Robert Forster) i putnika namernika koji pokušava da ostavi prošlost iza sebe (David Zellner) u kojem stariji muškarac mlađem predaje odoru i poziv i fino režirane scene plesa iskorištene za špicu, priča počinje sa mladim, bleskastim Samuelom (Robert Pattinson) koji dolazi u gradić u prerijskoj pustopoljini tražeći sveštenika, bivšeg putnika-namernika,
nedoraslog poslu, nesretnog i pijanog. Samuel, naime, planira venčanje, ali štos je u tome što je izabranica njegovog srca Penelope (Mia Wasikowska) oteta od strane bandita, pa se njih dvojica daju u poteru.

Međutim, stvar nije onakva kakvom se čini, a Samuel nije baš tako nevino blesav, niti je naivan na svoju štetu, već duboko uveren u svoje deluzije, što će radnju filma okrenuti u neočekivanom pravcu. Namera braće Zellner je možda plemenita, da kroz jak ženski lik, Penelope koja je jedina od filmskih likova sposobna, rešena i egzistira u realnom svetu, te muške likove koji su
redom nesposobni, budale i zlikovci, progovore koju o marginaliziranim skupinama, ali u svom naumu odlaze daleko preko granice dobrog ukusa.

Razlog tome je konstantni “slapstick” humor u pokušaju sa tek povremenim pogotkom, namerno ili nemarno promašeni svaki detalj vremena i mesta (poput hipsterski ofarbane Wasikowske) i činjenica da je začudnost i “šokantnost” često sama sebi cilj, pa se i elementarna kritička oštrica putem otupljuje, a film za svoja dva sata trajanja provedenih u nabijanju jedne te iste poante postaje naporan.

Dobre namere, ako ih je bilo, tu više nisu bitne. Ovaj uradak koji se besramno kači na #MeToo kampanju i pokušava da bude njena filmska inačica ne valja bez obzira na povremeno zabavne momente. (Marko Stojiljković)

4/10

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame