Aktualno Celebrities Festivali film inmediasres Kritike POP COOLTURA showbiz Zabava

Ekskluzivno iz Berlina: 3 Days In Quiberon (E. Atef) – prelijepa Romy Schneider iz rehabilitacijske klinike

Romy Schneider, ljubiteljima vintage tračeva poznata kao bivša žena Alaina Delona, a ljubiteljima kostimiranih “prazničnih” drama kao Sissi, inače izuzetno lepa žena i vrhunska glumica, patila je od depresije koja ju je na kraju, na posredan način, i ubila. 3 Days in Quiberon predstavlja filmsku adaptaciju jedne relativno kratke i u suštini ne previše poznate epizode iz njenog života koju je Emily Atef pokušala da pretoči u kvalitetan festivalski bio-pic. Zapravo, elementi su tu, od upečatljive i ukusno ispolirane crno-bele fotografije u widescreen formatu, kvalitetnog castinga i glume, pa do psihološki verodostojnog prikaza depresije bez sažaljenja i osude. Postoji samo jedan problem: film je predug, a priča je pomalo tanka.

Radi se o intervjuu koji je glumica dala “uglednim” nemačkim novinama koje su “išle đonom” na nju na način ne mnogo različit od tabloidnog. Personae dramatis su Romy Schneider (Marie Bäumer koja na slavnu glumicu čak fizički i perfektno rekonstruira ponašanje dive iz prošlih dekada), njena prijateljica Hilde (Brigite Minichmyer) koja sa svetom glume nema ništa, nego “čuva leđa” svojoj prijateljici u nevolji, fotograf Robert
(Charly Hübner) koji je glumičina simpatija i ambiciozni i bezobrazni novinar Michael Jürgs (Robert Gwisdek) koji se po potrebi ulizuje, a po potrebi i provocira tražeći od glumice da “istrese prljavi veš”. Mesto radnje je naslovno odmaralište na krajnjem zapadu Francuske, vreme su pozne 70-te / rane 80-te, trajanje – tri dana. Na stranu što autorica balansira dve teme, priču o glumici i njenoj depresiji i priču o “celebrity” novinarstvu, pa ne uspeva uvek da napravi dobar prelaz između ta dva, nego je problem klasično razvlačenje, a pomalo i nabijanje minutaže u kojem se ponavlja ono što
već znamo iz prve trećine, najkasnije polovine filma. Emily Atef pritom vrlo dobro izvodi prilično jeftin trik i uspeva da nas drži u neizvesnosti hoće li svaki glumičin san zaliven alkoholom i pilulama rezultirati njenom smrću i to pali za one koji nemaju glumičinu biografiju u malom prstu (kriv sam, priznajem). Ali trajanje i razvlačenje uspevaju da devalviraju čak i ono što se može opisati kao jedna od čari filma: vizuelnu metaforu – lelujavu kameru iz ruke u svakoj sceni u kojoj vidimo Romy. (Marko Stojiljković)

6/10

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame