Aktualno Celebrities Festivali film inmediasres Kritike POP COOLTURA showbiz

Ekskluzivno iz Berlina: Unsane (S. Soederbergh) – provokativni iPhone film oko kojeg se lome koplja

Koplja kritičarska lome se po Berlinu oko novog filma Stevena Soderbergha skrivenog iza u ideji provokativnog, a u praksi na žanrovsku stranu generičkog naslova Unsane, pa se može reći da je hollywoodski filmaš indie-porekla uspeo u svojoj osnovnoj nameri: da podigne prašinu. Za to se koristio i estetskim i tehničkim izražajnim sredstvima, oslanjao  na subjektivne kadrove i ne uvek očekivane rakurse snimajući sve iPhone-om, a sve
navodno u funkciji narativa koji tokom filma prolazi kroz barem tri žanra.

Nakon naratora u uvodu koji kasnije nestaje da bi se vratio na za to očekivanom mestu, Soderberghovo poigravanje sa komadom komunikacione opreme služi svrsi i daje dokumentarističku notu priči o mentalnom zdravlju, preopterećenosti i možda manijaku koji vreba. Junakinja filma Sawyer Valentini (Claire Foy) se javlja u centar za psihološku pomoć da bi tamo bila na prevaru i na silu zadržana na posmatranju, provocirana i kljukana lekovima. Razlog je jasan – prevara sa zdravstvenim osiguranjem u kojoj su žrtve relativno situirani i relativno zdravi ljudi, a klinike na taj način same sebi stvaraju posao.

Generičkim likovima i ne uvek uverljivoj glumi (Foy je solidna, a Juno Temple izvlači šta može iz klišeiziranog lika zaista psihički bolesne i po druge opasne pacijentkinje, dok je Amy Irving jeziva u ulozi Sawyerine majke) unatoč, socijalna priča biva isprepletena sa misterijom i propitivanjem protagonistkinjine percepcije “jesam luda – nisam luda”, međutim kada na scenu stupi manijak David (Joshua Leonard) koji ju je, ispostavlja se,
sve vreme pratio, Unsane skreće na teritoriju jeftinih psiholoških trilera sa rupama veličine omanje galaksije u zapletu i sa mehanikom i vizuelizacijom B-filma “torture porn” sorte.

Čak i ako nam nekako nije dosadno da gledamo kako muškarac maltretira ženu, i to vrlo eksplicitno, osnovni problem je tonalna nekonzistentnost. Spoj žanrova jednostavno ne radi, oni su suviše udaljeni da bi ih se serviralo u vremenskom kontinuitetu i u ogoljenom obliku, a ni iPhone kamera ne služi više ničemu, osim kao jeftini “gimmick”, izjava u prilog estetike šlampavog i pokušaj izazova upućenog Seanu Bakeru koji je sa Tangerine
pokrenuo iPhone lavinu.

Da stvar bude gora, Soderbergh je, na narativnom planu, slično pokušao i u priličnoj meri uspeo sa Side Effects, filmom koji je do sada utonuo u zaborav, ali je u trenutku gledanja bio sasvim solidan. Naravno, teško je reći da je Unsane film bez kvaliteta ili bez zabavnih momenata (do polovine čak i “preti” da ostane dobar film), a cameo uloga Matta Damona je sasvim zabavna intervencija. Ali kada je osnova pogrešna, kada je scenario loš, a režija oslonjena na fore i fazone, poneki simpatičan detalj ne može popraviti dojam koji je, kako prolazi vreme, sve lošiji. (Marko Stojiljković)
4/10

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame