Aktualno Festivali film inmediasres Kritike POP COOLTURA showbiz Zabava

Ekskluzivno iz Berlina: Yardie (I. Elba) – žestoka gangsterska reggae drametina

Ne treba trošiti reči na to kakav je Idris Elba kao glumac, bilo koja njegova uloga na filmu i na televiziji govori više od nekog napisanog traktata. Eto iz zezanja je još i DJ i reditelj video-spotova, te reditelj na nekoliko televizijskih projekata. Renesansna ličnost, reklo bi se, a sada je režirao i svoj prvi film sa bioskopskom distribucijom na pameti i sa evropskom premijerom upravo održanom u sekciji Panorama Special na festivalu u Berlinu. Pa da vidimo šta nam nosi njegov prvenac Yardie.

Radnja filma je smeštena u glavni grad Jamajke, Kingston, 70-ih i londonsku četvrt Hackney 80-ih godina i prati kriminalni uspon (bez pada) kriminalca D-ja (Aml Ameen) od dečačkih dana i svedočenja ubistvu njegovog brata i uličnog muzičara mirotvorca u pokušaju Jerryja Dreada (Everaldo Creary), preko aktivne uloge u bandi osebujnog Kinga Foxa (Sheldon Shepherd) sve do kurirskog posla u Londonu, sukoba sa lokalnim
“kingpinom” Ricom (Stephen Graham) i pokušaja pomirenja sa svojom curom Yvonne (Shantol Jackson) koja u Londonu vodi pošten život. U suštini, ništa novo i neviđeno, u izvedbi zapravo i pomalo pešački sa preteranim oslanjem na naratora kao sigurnim znakom da se radi o ekranizaciji knjige.

Izvorni roman naslovljen po slengovskom terminu za jamajčanskog emigranta bio je prvi književni bestseller koji je u fokusu imao pre svega crnu publiku inače bi se mogao nazvati klasičnim pulpom. Sa filmom stvari stoje relativno slično: reč je o prilično običnoj gangsterskoj drami koju iznad proseka izdižu dve stvari. Jedna od njih je kontekst Jamajke koji odlazi dalje od stereotipa o atletičarima, plažama i Bobu Marleyu, te kontekst
jamajčanskih imigranata u Londonu i njihovom uticaju na kulturni pejzaž britanske prestonice. Ni jedno ni drugo nismo preterano često viđali na filmu, a Elbin portret te kulture iz perioda njegovog odrastanja (upravo u Hackneyu) deluje iskreno i autentično.

Druga stvar vredna pažnje je muzika koja nije samo dekor niti pokušaj reditelja ili muzičkog supervizora da pokaže svoje enciklopedijsko znanje, premda reditelj demonstrira veštinu u orkestriranju masovnih scena sa obiljem muzike. Možda je nezamisliv kontrast između reggaea i banditskog nasilja koje nam se dešava pred očima, ali na njemu Elbin film profitira, uvodi nas duboko u kulturu i ostavlja utisak autentičnog filma koji se kreće miljeom kojim se je u filmskoj prošlosti retko išlo. (Marko  Stojiljković)

8/10

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame