Aktualno Glazba Interview mediji POP COOLTURA showbiz Zabava

Disciplin A Kitschme – Koja: Disciplina kičme je tu da ostane zauvek!!!

Uz novi koncert u Zagrebu i stalnu diskografsku aktivnost popričali smo s Kojom, kultnim frontmenom beaogradske skupine Disciplina Kičme.

* Večni underground i opozicija a uspjeli ste da održite kultni status u zemljama regije. Koliko je Disciplina Kičme nakon Šarla Akorbate uopće trebalo da potraje? Jeste li se nadali ovim smerovima karijere i da će toliko trajati?

Disciplina kičme je, očigledno, tu da ostane zauvek. Naravno, ništa nisam planirao, računao, niti se ičemu nadao ili ne nadao, no, bio sam svestan da radimo nešto originalno i u svetskim rnr okvirima, tako da odbijanje disko kuća da potpišu band na početku nije uopšte delovalo na nas…Bitan, ali ne i presudan, moment je i činjenica da je publike na koncertima uvek bilo. Jedino sam se ozbiljnije zabrinuo kada je izbio rat i kad se zbog toga u stvari bend raspao. Tako je došlo i do dobrovoljnog izgnanstva “u tuđinu”. Od tada važi i drugačije pisanje imena grupe, koje osim fonetskog prilagođavanja engleskom jeziku, takođe simbolično označava da je od tog trenutka to jedna nova Disciplina kičme, tj. Disciplin A Kitschme.

* Radi li muzika koju vi radite promene? Čini se da se vaš buntovnički stav godinama nije menjao niti prilagođavao, ali režimi i države su se menjale…

Mislite da je ova grupa ima uticaj na promene režima i država? U jeee!…Šalim se, naravno. Maleni smo svi mi ovde da bi uticali na geopolitičke odluke svetske elite u pogledu ove teritorije, koja se zove onako ili onako, spaja ili cepa, po potrebi…Ali muzikom može da se menja svest slušaoca, a posredno i odnos prema stvarnosti. Manje-više, mi i ne obraćamo pažnju na režime i države, ovo je iznad svega toga.

* Kakvo je stanje u Beogradu i Srbiji zadnjih godina zapravo od vremena samostalnosti i raspada Jugoslavije?

Nisam prava osoba za ovakvo pitanje, mislim, mi se bavimo muzikom, zar ne? Mogu da kažem, da je stanje u svakoj od bivših jugoslovenskih republika, koliko ja vidim, ekvivalentno mentalitetu žitelja tih republika, potmognuto povlačenjem krucijalnih poteza sa strane. Negde je organizovanije, negde ne, neko je više podržan sa strane, neko ne…Ako vas više zanima, potražite na netu, ali oprezno birajte sajtove koje ćete čitati.

* U Hrvatskoj svirate godišnje bar jednom ako ne i nekoliko puta i imate vernu publiku. Je li se puno toga promenilo od vremena onog prvog vala kada ste vodili postnovovalni talas? 

Postnovovalni talas ili postnovotalasni val? Pa mora da se menja, ako se ne bi menjalo, bilo bi strašno. No, danas na koncertima DAK u publici ima svih generacija i to je najveća potvrda da je sve ok, da je bend relevantan sve vreme. U međuvremenu je i post punk ponovo u modi, što ovoj grupi samo dodatno pogoduje. Postoje ljudi koji sami sebe vole da okarakterišu kao seniore, u stilu “ e, kako je u naše vreme bilo…” , ali ovde to nije slučaj. Da citiram Charlie Wattsa koji, povodom ovogodišnje Stones turneje, objašnjavajući Džegera kaže “Mick ne voli juče, samo sutra!” To mi se
dopalo.

* Kakva je publika 21. veka? Jesu li nezainteresirani ili ima nade?

Ne znamo mi šta se sve dešava po svetu, no rokenrol odavno više nije misterija i nije u žiži. Ali, to ne znači da ne postoji i dalje publika za rnr. Tradicija praćenja novih zbivanja i uredno posećivanje koncerata je uslovljeno i samom muzikom koju industrija plasira. U našim krajevima, to jeste prilično oštećeno i defokusirano, čak se ono što je bilo već na zalasku vratilo i sija punim sjajem, taj spoj lažnog prangijanja uz narodne motive. To je sve posledica rata, taj korak unazad, koji se paradoksalno desio uz tehnološki napredak. Pa je danas velika sreća i zadovoljstvo kad si na bini i kad vidiš da niko ne šalje poruke telefonom, nego pažljivo sluša ili pak skače na koncertu.

* Vaš zadnji album “Opet” je bio pred nekoliko godina. Ima li u vreme You Tubea smisla snimati albume ili je sve natrag do singlova i spotova?

Singlovi i spotovi da, ali mi poštujemo rnr tradiciju, krajnje namerno. Možda ovog puta snimimo jednu pesmu u trajanju albuma, nikad se ne zna.

* Koliko godišnje Kičma prosvira koncerata da li vam je taj tour dovoljan onda za normalno funkcioniranje kao glazbenika ili radite još neke saradnje s pozorištima ili filmom ili TV?

Ne brojimo, može više i može bolje, ima i drugih vidova delovanja, kao što ih je uvek i bilo, ali je najbitnije da radimo ono što nam se sviđa, što je očigledno privilegija.

* A nova srpska scena, ima li bendova vrednih pažnje? Kod nas se mnogo gledaju Artan Lili i Repetitor od novijih a Partibrejkersi i vi i Rambo Amadeus su neki standard od onih vremena pre…što mislite o tome kako rade Cane i Antonije pod stare dane…

Svako radi kako misli da bi trebalo da radi, ne bih da kudim, a ni da hvalim. Ima novih bendova, naravno, dobrih, ali im je ograničeno delovanje, što zbog granica, što zbog medija, nepostojanja prave muzičke industrije, pa je sve manje-više bazirano na entuzijazmu. Nije lako.

* Uvek ste slovili za čoveka koji gleda pre svog vremena pa me interesuje kako vam se čini da će scena da izgleda i u kom smeru ide muzika u 21. stoleću…ne mislim samo na nosačima zvuka jer se sve digitalizovalo već po stilovima glazbe. Recimo nema više tvrdog repa sve je omekšalo a to je bio mnogo bitan pravac za vašu glazbu. I funk…

Na Zapadu industrija je ta koja odlučuje šta će se slušati, pa i svirati. To je druga krajnost, za razliku od ovog podneblja, gde skoro da je i nema, kako rekoh u odgovoru na pređašnje pitanje. Dosta ima nezavisnih DIY bendova, čije radove možete čuti na soundcloudu, youtubeu itd., dakle internetu,
sa omanjim brojem sledbenika, ali veliki biznis – mainstream je gori nego ikad, toliko da i najobičniji bučni hard rock band zazvuči kao neka alternativa, dotle je to doguralo.

* Kakvi su vam najjači na beogradskoj rep sceni – Bad Copy, Bg Sindikat, Marčelo i ekipa? A kakvi u poredbi s Kendrick Lamarom i momcima koji danas na globalnoj sceni rade posao. Je li vam to uzbudljiva glazba?

Ne, to mi je potpuno neuzbudljiva, vrlo predvidiva muzika, ako je to muzika uopšte, prepuna vulgarnih tekstova, psovanja radi psovanja, čemu ja odlučno oponujem. Sviđao mi se originalni hip hop, sredinom osamdesetih, koji je pričao neke opasne stvari, da bi upravo zbog toga i bio ugušen
ovim vulgarnim i besmislenim ne-sadržajem od strane muzičke industrije.

* Šta radite u vreme mimo benda, jedan ste od retkih kojeg su zaobišli promašaji i drugi projekti – ima li šanse da vas se vidi u nekim glazbenim saradnjama i s kim bi to bilo ako ikad…

Upravo završavam produkciju i aranžiranje albuma ponovo aktivirane bg grupe Zvuk Ulice, inače preteče Idola. Da, izbegavam te novotalasne reunione uspešno, mislim da je tolika pomama za novim valom rezultirala velikom odbojnošću novih naraštaja, što je i za očekivati. Jeste to možda
bio najkreativniji period dotadašnjeg rokenrola u Jugoslaviji, razumem i da su ljudi sentimentalno vezani za taj period, međutim, preteruje se. Inače, sarađivao bih sa Markom Breceljem, npr.

* Spremate li koncertno neka nova iznenađenja za nova pokolenja?

Mislim da svaki nastup Discipline kičme sam po sebi sadrži dovoljno iznenađenja, čak i za same aktere na bini, tako da odgovor je: da.

Ivan Perić

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame