Aktualno Glazba Interview POP COOLTURA showbiz

Bojana Vunturišević: U Srbiji je danas kvantitet iznad kvaliteta, a reperi su izdrmali stolice turbofolkerima

Prije uskorog nastupa na zagrebačkom pivskom festivalu popričali smo sa zanimljivom srpskom autoricom Bojanom Vunturišević o njenoj solo karijeri, stanju na srpskoj glazbenoj sceni, budućnosti i prošlosti i nastupima u Hrvatskoj.
* Odakle glazbeno stiže Bojana prije “Svi na pod”, koje su vaši korijeni početka pjevačke karijere?
– Žanrovska šizofrenija je nešto što pre prati od početka, pa sve do danas. Autorskim radom počela sam da se bavim sa nekih 17 godina, u okviru benda “The Root Out”. Okosnicu tog benda činili smo Nenad Milošević i ja i kretali smo se u okvirima breakbeata, trip hopa, drum n bassa. Bilo je tu i izleta u neke kao electro jazz vode, ali smo se najviše ložili na The Chemical Brothers, The Prodigy i Massive Attack i želeli smo da zvučimo kao oni. Potom sarađujem sa electro dvojcem Mistake Mistake, intu otkrivam čari 2stepa i dub stepa.
* Koje su glavniji utjecaji na vašu glazbu i najveći uzori?
– Sva muzika koju sam upijala tokom celog svog života uticala je na ono što danas izbacujem iz sebe i pretvaram u pesme. Čini mi se da se najviše sečem na ono što dolazi iz Velike Britanije. Njihov zvuk umem da prepoznam u po dana i noći. Od gore pomenutih heroja iz 90.-ih, preko benda Gorillaz, The Streets, Portishead, Tricky… Tu je i susedna Francuska koju podjednako volim. Daft Punk mi je možda omiljeni bend, Charlotte Gainsburg, pa i Jane Birkin sa svojim albumom “Arabesque” koji sam nedavno otkrila i koji me je potpuno opčinio.
* Kada ste odlučili i zašto solo karijeru?
– Za solo karijeru sam se odlučila onog trenutka kada se bend “Svi na pod” razišao. Solo karijera nije bila moja prva odluka, već je to bila isključivo potreba da se bavim onim čime se bavim jako dugo, a to je stvaranje.
* Vaš debi album “Daljine” je odjeknuo na regionalnoj sceni. Jeste li očekivali podršku tog tipa i koliko vam znači?
– Iskreno, nisam se bavila očekivanjima jer onda svaka reč dođe kao veliko iznenađenje. Želela sam samo da sa svojim prijateljima da stvaram i otkrivam neke nove lejere u njima i sebi. Album smo pisali dok nam je život bio na kao nekoj prekretnici, i svaki susret u studiju doživljavali smo kao terapiju i pražnjenje. Bili smo iskreni do koske. Ljudi to čuju i prepoznaju, potom nam obavezno pišu. E, to mi je najveća satisfakcija i potvrda da smo uradili dobru stvar.

* Prvi singl “Kese etikete” – o čemu je stvar u stvari?
– Stvar je u tome da smo se Minja i ja jednog letnjeg popodneva baš dobro zezale. Ja sam želela da imam pesmu o modnoj ikoni, nekakvoj preteči današnjih blogerki, a Minja je to shvatila tako kako je shvatila i vi to danas slušate kao trominutnu muzičku poslasticu pod nazivom “Kese etikete”. Kažu da je to žanr pod nazivom “konzumeristički bluz”. Meni se sviđa ta odrednica.

* Je li Vaša solo karijera i glazbena scena koja vas prati baš kako ste zamišljali ili ima iznenađenja?
– Hip – hop je danas vodeći žanr, kako u svetu, tako i kod nas. Mislim da je hip – hop punk sadašnjeg vremena. S tim što ovi klinci danas ne nose martinke, već Yeezy patike. Hiphoperi, tačnije reperi u Srbiji, ozbiljno su izdrmali stolice turbofolkerima. Reperi su ti koji imaju koncerte po Nemačkama i Švajcarskama. Imaju oooozbiljne YT preglede i još ozbiljniju armiju klinaca koja sluša njihove pesme po diskotekama.
* Koje su dobre a koje loše strane u medijima i na glazbenoj sceni s kojima se susrećete?
– U Srbiji je danas kvantitet iznad kvaliteta. Postoji bezbroj muzičkih portala, ali ne postoji nijedan relevantan muzički kritičar. Svi su se povukli, ili i dalje trabunjaju o Dylanu i novom talasu, kao da te priče nismo napamet naučili.

* Je li nastup na pivskom festivalu u Zagrebu zapravo prvi veći nastup pred hrvatskom publikom?
– O da. Nakon pet odsviranih koncerata u Zagrebu, došao je i trenutak da stanemo na malo veći stage i predstavimo se malo većem broju ljudi.
* Koliko vam je lako ili teško živjeti samo od svoje glazbe u Srbiji? Od čega se ostvaruje najsigurniji prihod – od koncerata ili autorskih prava jer vjerujem da je prodaja CD-a pala a da legalni download nije nešto…
– Muzička umetnost podrazumeva širok spektar delatnosti. Ja sam po obrazovanju muzički pedagog i već više od pet godina radim sa decom i ona su moji omiljeni saradnici. Takođe radim kao kompozitor i pozorištu, na reklamama… Tako da Da, ja živim od svoje muzike i živim za muziku.
* Vaš komentar i pogled na srpsku glazbenu i medijsku scenu? 
– Repetitor i Stray Dogg su mi omiljeni domaći bendovi i kolege. Volim i domaći trep. Zaista kida. O medijima? Volim medije i rado ih se sećam.
* Planovi za drugi album….hoće li ove godine i hoće li biti promjena prema debiju?
– Danas sam ušla i studio i “uvezla” kanale nove pesme sa svog iPada u Bambijev komp. Kada sam došla kući skontala sam da pojma nemam šta trenutno radim. To je dobro stanje i dobar znak. Od kako sam zatrudnela pre tri godine (a baš tada sam planirala da “Daljine” izađu), više se ne bavim datumima. Biće kad bude vreme za to.

* Ima li izvođača s kojima bi rado surađivali s regionalne glazbene scene, a niste imali prilike?
– Neka moj izbor ovog puta bude Darko Rundek, čovek svemir. Volela bih da se sretnemo i radimo na nekoj predstavi.
* Kako se vidite u glazbi idućih godina u ostatku karijere?
– Više kao autora. Manje kao izvođača.
Ivan Perić
Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame