Aktualno Festivali film Kritike POP COOLTURA showbiz

53 Wars (E. Bukowska) – odličan film portretira život žene vječnog ratnika, ekskluziva s Karlovy Vary festa

Kao što već znamo iz filmova, literature i lovačkih novinarskih priča, na rat se nije teško navući: stres i adrenalin u kombinaciji sa ličnim osećajem važnosti i uverenjem da se vlastitim angažmanom svet menja nabolje vrlo su adiktivna smeša. Međutim, kada govorimo o žrtvama PTSP-a, često zaboravljamo one sekundarne koje ratu i nasilju nisu bile direktno ispostavljene. Imajmo na umu supružnike koji strahuju pored telefona ili
ispred televizora ili zanemarenu decu ili očajne roditelje. U svom prvom dugometražnom filmu 53 Wars (naslov će postati jasan tek pri kraju filma), Ewa Bukowska, inače po vokaciji primarno glumica, pokušava uobičajenom problemu pristupiti na svež i drugačiji način.

U rasponu od nekoliko godina i različitih oružanih sukoba ranih i srednjih 90-ih, autorica prati Anku (Magdalena Poplawska), bivšu novinarku i poslovnu ženu koja je rešila da ostane kod kuće sa decom dok se njen muž Witek (Michal Zurawski) potuca od ratišta do ratišta i od tačke do tačke političkih previranja. Njegov život su, dakle, pad aparthejda, Nagorno-Karabakh, Čečenija, Dagestan, Ingušetija, uspon Talibana i slične grozote. Ona
se za to vreme od fizički i psihički stabilne, ispunjene i zadovoljne žene srozava na nivo vlastite senke, neurotičarke nesposobne da se brine o sebi, kući i deci i ovisnici od telefonskih poziva, da bi, kako se ludilo spiralno ubrzava, postala čak opasna za sebe i okolinu.

Izvorni roman Grazyne Jagielske postavlja pitanje rodnih i društvenih uloga i nastupa sa potrebne, neapologetski feminističke pozicije, ali iz njegove sklonosti da upadne duboko u psihološku prljavštinu se može iščitati lično iskustvo spisateljice ili makar intenzivno istraživanje teme. Filmska adaptacija Ewe Bukowske mu ništa ne oduzima, nego mu, naprotiv, samo dodaje. Scenaristica i rediteljica se oslanja na atmosferu koja graniči sa
najboljim art-hororima (“Stambenom trilogijom” Romana Polanskog), pravilno upotrebljava muziku Natalije Fiedorczuk u smislu podizanja napetosti, ali bez otvorenog diktiranja emocije i insistira na oštrom dizajnu zvuka, krupnim kadrovima iz neprijatne blizine (pohvala direktoru fotografije Tomaszu Namiuku).

Najjače oružje filma je, pored tretmana njegove glavne junakinje (odnosno njenog produbljivanja i profiliranja), njegova glavna glumica, apsolutno briljantna Magdalena Poplawska. Njen lik prolazi kroz distinktivne faze uvek određene jakim emocijama, što nije lako odigrati. Poplawska izazovu prilazi bez oklevanja i u svoj lik se unosi do kraja. Njeno prisustvo na ekranu je takvo da neće biti teško oprostiti joj poneku grešku, poneko preterivanje ili afektiranje. U toj sinergiji glumice i rediteljice, 53 Wars postaje ubitačna kombinacija porodične i društvene drame, horora i psihološkog trilera koja zamućuje granice između realnog i nadrealnog u samo. (Marko Stojiljković)

8/10

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame