Aktualno Festivali film Kritike POP COOLTURA

Volcano (R. Bondarčuk): “Maidan je tamo, rat je onamo, a ovde između vlada anarhija”.

Čak i bez tog direktnog dijaloškog objašnjenja, iz viđene slike raspada sistema i bizarnih, a opet opasnih situacija u filmu Volcano Romana Bondarčuka (inače poznatog po radu na dokumentarcima Euromaidan. Rough Cut i Ukrainian Sheriffs), možemo da pretpostavimo kako izgleda život u dubokoj provinciji na jugu Ukrajine. Senka rata visi nad glavama, ekonomska situacija graniči sa očajnom, čak ni osnovne državne službe poput policije nemaju sredstava da obavljaju svoj posao. Pa ipak, naročito znajući da dolazi od reditelja koji je primarno dokumentarista, Volcano pokazuje zdravu dozu fantazije koja niče iz te surove realnosti.

Protagonista filma Lukas (Serhij Stepanski) svoj put u pakao počinje sa relativno visoke pozicije prevodioca misije OSCE-a na službenom putu u stepama južne Ukrajine nedaleko od Krima. To što je na najnižem mestu u hijerarhiji misije i što se nad njim verbalno iživljavaju je tek početak njegove muke. Sipanje goriva na derutnoj benzinskoj pumpi dovodi do kvara na motoru, Lukas odlazi po pomoć da bi kada sa njom dođe video da
vozila više nema. Propušten vlak za “civilizaciju” znači noćenje na stanici, poziv na žurku znači krađu i gubitak dokumenata, odlazak na policiju završava hapšenjem zbog traćenja vremena. Nakon što na teži način otkrije da opcija baš i nema, Lukas ostaje zarobljen u gradu, ali i u familijarnoj dinamici svog domaćina Vove (Viktor Ždanov), nekadašnjeg direktora propalog socijalističkog ribogojilišta, te dveju žena koje upravljaju njegovim
životom: posesivne majke i kćeri koja želi bolji život. Kao što se u Bondarčukovim dokumentarnim filmovima videla ljudskost u iskrenim emocijama i humornim momentima, tako se u igranom filmu na rubu “nightmare logic” fantazije i crne komedije opet vidi sve to, kao i ona mračna, teška realnost skoro pa napuštenog mesta bez budućnosti. Bondarčuku nije samo stalo do filma (koji bi za svoje dobro mogao biti malo kraći, bez pada u tempu prema kraju i bez pokušaja poetskog koji se opasno približavaju patosu), već i do likova. Hemija između dvojice junaka je ubedljiva i u komičnom i u dramskom ključu, za šta su najodgovorniji raspoloženi glumci, ali i fino ispolirani dijalozi (filmski artificijelni taman koliko treba) i pametno konstruiran scenario kojeg je Bondarčuk napisao zajedno sa svojom partnerkom Darijom Averčenko i Alom Tjutjunik. Upotpunjen sjajnim vizualima uhvaćenim okom i kamerom Vadima Ilkova i sa gustom atmosferom koja se preliva iz žanra u žanr (recimo, upravo vizuelizacija asocira na western), duhovit do krajnjih granica čak i u trenucima potpunog crnila, Volcano je jedan od filmova koje ne bi bilo dobro propustiti. (Marko Stojiljković)

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame