Aktualno Festivali film hrana POP COOLTURA Zabava

Grossmann report: Slovenski festival fantastičnog filma i vina

Kako to obično biva početkom jula, gradić Ljutomer na severoistoku Slovenije inače poznat po odličnom belom vinu postao je horor-destinacija. Razlog tome je Grossmann, festival fantastičnog filma i vina, koji ponosno nosi titulu jednog od najopuštenijih i najcool festivala u Evropi. Pored žanrovskih igranih filmova, kratkih i dugih, filmskih retrospektiva (ovogodišnje festivalsko izdanje bilo je posvećeno pedesetogodišnjici 1968. godine
značajnoj ne samo za evropsku politiku, već i za žanrovski film) te muzičkih dokumentaraca i dokumentaraca na temu fantazijske umetnosti, upriličeni su brojni koncerti, degustacije vina i tradicionalni zombie walk, a domaćini, gosti festivala i posetioci su tih pet dana disali zajedno.
Glavna nagrada Hudi Maček, što se na naš jezik prevodi i kao Ljuti Mačak i kao Gadan Mamurluk, otišla je španjolskom filmu Errementari Paula Urkija Alija, koji je dobio i nagradu publike. Reč je o baskijskoj bajci smeštenoj u period Karlitskih ratova, odnosno dinastičkih borbi u Španjolskoj XIX stoleća snimljenoj na lokalnom jeziku koja pleni svojim doteranim vizuelnim identitetom. Specijalno priznanje dobio je norveški film Vidar the
Vampire, snimljen gotovo hobistički, sa vrlo malim budžetom koji kao novinu u često rađeni vampirski pod-žanr unosi elemente lažnog  dokumentarca, flashback strukturu i pozadinu “zakopčanog” skandinavskog protestantizma. Osim pomenuta dva, u glavnoj konkurenciji
prikazani su još i moj osobni favorit Hagazussa, artistički ispolirana studija usamljenosti, mentalne bolesti i religijom obojene paradigme u austrijskom alpskom predelu početkom XVI stoleća, atmosferični britanski krimi-horor Charismata, zabavni i sjajno urađeni austrijski “slasher” Party Hard Die Young, te čileanski šok-eksploatacijski horor Trauma koji se u zamisli bavi huntaškom prošlošću zemlje.

I program van konkurencije je doneo pregršt zanimljivih filmova iz različitih delova sveta. Finski Rendel vraća superherojski film svojim B-filmskim korenima i pritom je izuzetno zabavan, unekoliko i spektakularan, budžetskim ograničenjima unatoč. Five Fingers for Marseilles je južnoafrički neo-western i ruralni triler koji je u svoju bazu ugradio prošlost aparthejda. Nemački Snowflake se najbolje može opisati kao meta-Tarantino. Tajlandski
naslov Premika je zapravo ozbiljan društveno-kritički film skriven iza blesave premise i stila koji koketira sa trashom. Crnogorski neo-noir Iskra primer je kako se jedna mlada kinematografija može graditi na osnovama žanra, dok je meksička mračna bajka, odnosno fantastična drama Tigers Are Not Afraid jedan izuzetno potresan film koji bi se mogao naći na programu i konvencionalnog, ne samo žanrovskog festivala. Od dokumentarnih filmova treba izdvojiti World of Darkness kao preciznu hroniku uspona i pada izdavačke kuće White Wolf, te uticaja koji je isti imala na role play i posebno LARP sub-kulturu, dok su u  omladinskom programu Začarano kino prikazani, između ostalih, i horor-drama Thelma i odlični animirani “steampunk” film April and the Extraordinary World. U dve takmičarske kategorije kratkih filmova, pobednici su australski Wyrmwood: Chronicles of the Dead i domaći animirani naslov The Box Dušana Kastelica. Pobednik muzičko-dokumentarnog programa je nemački film Bunch of Kunst koji prati sastav Sleaford Mods na putu do uspeha. Retrospektive na Glavnom trgu su po pravilu najveća atrakcija festivala što se tiče filmskog programa. Za film otvaranja izabran je nemački ekspresionistički nemi klasik The Cabinet of Dr. Caligari sa živom muzičkom pratnjom sastava VEN, dok su drugih dana na programu bili Once upon a Time in the West, Schafnerov Planet of the Apes, Rosemary’s Baby i Night of the Living Dead. Imajući u vidu “muhasto” vreme i pljuskove, nešto od toga je pomerano na alternativne lokacije. O vinu, špricerima i druženju sa gostima i domaćima ne bih dužio, samo bih se svima odreda zahvalio u nadi da ćemo se ponovo videti. Za to postoje izgledne šanse, jer retko ko samo jednom dođe na  rossmann. Ekipa se uglavnom vraća iz godine u godinu dodajući na cool efekat festivala. (Marko Stojiljković)

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame