Aktualno Glazba Interview POP COOLTURA showbiz

Marko Louis: Dođite da đuskamo i pravimo jednu odličnu kućnu žurku

Prije promotivnog koncerta u Zagrebu, mladi i probitačni srpski pop pjevač Marko Loius nam je dao intervju o dosadašnjoj karijeri. Vrijeme je da upoznate jednu potencijalnu legendu u nastanku.

– Da li je glazbena ostavština oca Louisa Ljubiše Stojanovića i njegove vječne “Ne kuni me ne ruži me majko” odredila vaše glazbene korijene?

Siguran sam u to da je moje i nasledstvo moje sestre mnogo vezano za muziku. Ne samo zbog muzičkog talenta naše majke, a pre svega našeg oca. Verujem da je i veliki uticaj bio u tome što smo svakodnevno bili zaokruženi muzikom, muzičkim pričama, muzičarima itd. Od kada znam za sebe sviram perkusije i bubnjeve, a pevanjem sam počeo da se bavim na početku više iz razloga da bi sebi finansirao studije. Ne znam da li je ostavština odredila, ali sigurno je uticala na mene veoma.
 
– Glasovi su vam kompatibilni i slični. Kakav je bio uticaj i koje su još muzičari koji su izvršili utjecaj na vas?

Ne bih ja rekao da su slični, ali znam da se pojavi s vremena na vreme moj otac kroz moje pesme, moju interpretaciju. Iako me to ponekad naježi i uplaši, pre svega mi je drago da je tu na neki način. Ceo život slušamo kao deca našeg oca kao autoriteta, a s druge strane i kao pevača i prirodno je da nekako upijemo sve to. Veliki uzori su mi Stevie Wonder, Ray Charles, Xavier Naidoo, Oliver Dragojević itd. 🙂 To su sve vokali uz koje sam odrastao i koji su uticali na mene.

– Recite nam o vašem djetinjstvu i odrastanju i kad ste počeli glazbeno oblikovanje?

Kao što sam rekao, muzika je igrala veliku ulogu u mom životu i već sa sa tri, četiri godine sam lupao po instrumentima i “neinstrumentima”. 🙂 Ritam me je uvek privlačio i tako sam kao mnogo mlad počeo da sviram bubanj i konge. Išao sam u školu za perkusije i bubanj koja je vezana za Minhenski Konzervatorijum i pohađao sam je do 14. godine.

Tada sam rešio da napustim muziku i da se bavim košarkom. Košarka je moja prva ljubav i svu energiju sam uložio u nju. Igrao sam za nemačku reprezentaciju i vrlo brzo sam počeo da igram i u prvoj saveznoj ligi. Sa 22. godine sam rešio da napustim svoju prvu ljubav zato što sam hteo da se fokusiram na školovanje.

Upisao sam Fakultet Dramskih Umetnosti u Beogradu, na katedri za Dizajn zvuka. Da bi mogao da financiram svoj život u Beogradu i da plaćam školarinu, vratio sam se muzici i počeo sam da sviram perkusije s ocem. Vrlo brzo sam napravio i svoja dva benda.

MaraQYa je bio moj autorski bend s kojim sam izdao dva albuma i paralelno je nastao St. Louis Band koji je i danas veoma uspešan cover band. 2014. godine sam rešio da snimim solo album, posle iskustva na kastingu jednog nemačkog pevačkog šoua. Reakcije žirija su mi dale samopouzdanje da krenem u solo vode i tako sam snimio prvi solo album pod nazivom “Shine On Me”. Eto, to je neki crash course kroz moje muzičko odrastanje.

– Malo nas podsjećate na Anthonyja (& The Johnsons)…da li smo u krivu?
Pravo da vam kažem, nikada nisam njih slušao. Sada kada ste me pitali, bacio sam uvo i mogu samo da kažem, hvala na komplimentu. 🙂

– Kako i kada ste se odlučili na vlastitu solo karijeru? 

Kao što sam spomenuo, imao sam svoj soul band MaraQYa i cover band St. Louis Band. Kroz MaraQYu sam skupio puno iskustva u produkciji itd., ali kao solo izvođač sam imao potpunu slobodu da stvaram bez da ikoga da pitam da li je to ok. I pravo da vam kažem, to je bio jedini razlog. Želeo sam da nađem svoj zvuk i drago mi je zbog toga. Naravno, bend MaraQYa i ja smo se rastali u divnim odnosima.

– Već s tri albuma gradite ime u regiji. Kako vas doživljavaju u Srbiji i Bosni?
Album “Beskraj” koji je jzašao pre godinu ipo dana je učinio da me ljudi po celom regionu slušaju i zahvaljujući njemu, publika je počela intenzivno da sluša i prvi album “Shine On Me”. Prošle godine sam imao prvu koncertnu turneju u Srbiji i Bosni i koncerti su bili svi rasprodati. Divno je kada imaš veliku i vernu publiku. To je bila inspiracija da veoma brzo krenem s izradom novog albuma “Euridika”.

– Ovo je prvi dolazak u Hrvatsku pod okriljem nekog izdavača – pa koja su očekivanja?
Prvi kontakt moje muzike s Hrvatskom je bio prošle i ove godine na prelepom festivalu Špancirfest. Tamo sam primetio da imam svoju publiku i u Hrvatakoj pošto su mi prilazili ljudi koji su došli čak iz Šibenika, Pule i Zagreba da me slušaju. Za zagrebački koncert sam spremio jednu šarenu set listu s najboljim pesmama s moja tri albuma. Dolazim s velikim bendom i napravićemo jednu odličnu “kućnu” žurku.

– Koje su glazbene ambicije? Da li komponujete i za druge ili kantautorski?
Moji cilj je da pevam i sviram svoju muziku publici u regionu i takođe svuda po svetu. Mnogo mi je važno da kada nastupam delim binu sa svojim prijateljima i bliskim saradnicima. Moj bend je za mene kao moja porodica. Nema ništa lepše nego da putuješ sa svojim dragim ljudima i da nastupaš pred iskrenom i posvećenom publikom.
–  Što nam možete reći o “Euridici” i kroz video i glazbenu formu?
“Euridika” je prvi singl koji je još letos najavio istoimeni album koji je izašao pre mesec danas. “Euridika” je moj do sada najličniji album gde sam kroz inspiraciju publike i mojih doživljaja kroz nastupe (a i u privatnom životu) pretočio sve u tih 12 pjesama. Dok sam radio na albumu, njegova prva polovina je bila dosta mračna i melanholična i prihvatio sam to da će album biti dosta taman. Iz nekog su razloga pesma krenule da se rađaju sveže, pozitivne i svetle i stvorile su jedan savršeni balans. Euridika je grčka tragedija koja se pretvori u novi početak odnosno u dan posle mraka. Spot za singl “Euridika” smo snimili u Bitef Teatru u jednom divnom pozorištu u Beogradu i plesom smo ispričali mit o Euridici i Orfeju. Plesači Luka Lukić i Tamara Pjević su to ispričali na svoj jedinstveni način, svojim neprirodno prirodnim pokretima.

– Još jedna osoba za koju vas se veže je Božo Vrećo s kojim ste imali duet i neke suradnje te razna medijska nagađanja. Što je sve od toga istina?

Božo i ja smo se upoznali pre nekoliko godina i pesma “Pašana” nas je spojila. Postali smo divni prijatelji, štoviše kao braća smo. Imamo do sada tri zajedničke pesme, nastupali smo po regionu i u Evropi i producirao i aranžirao sam njegov novi album “Melek” (također i deo albuma “Pandora”). Mnogo mi je drago da se znamo i to je svakako tek početak naše saradnje i našeg druženja.

– A suradnje i dueti s drugim ljudima? Kakva su iskustva?

Ja mnogo volim da sarađujem s izvođačima koji su potpuno drugačiji od mene. Tada se desi određena sinergija i nastane neka jedinstvena boja. Na novom albumu sam snimio tri dueta, a na prethodnom čak devet! Dueti su za mene jedna posebna forma i interpretacija i volim da sarađujem i da radim s tuđim energijama. 🙂

– Pretpostavljamo da su dueti isto jedan od puteva za proboj tržišta pa da li imate u planu s nekim iz Hrvatske?

Za mene dueti nisu razlog da se neko negde probije ili da čuju za njega. Veoma bi rado sarađivao s hrvatskim umetnicima. Imao sam nekoliko ideja, ali do sada se nažalost nije ostvarilo. Verovatno nije bilo suđeno, ali svakako imam dosta ideja, a Hrvatska ima sjajne izvođače, umetnike i muzičare.

– Promotivni koncert kroz koji dan. I kakva su dosadašnja isustva s nastupima u Hrvatskoj? 

Nastupao sam više puta sa svojim cover bendom St. Louis Band i iskustvo je takvo da, kada se ljudi podignu na noge, slabo se vrate na svoja mesta. Tako da je moj cilj da u Tvornici niko ne ostane na svom mestu nego da svi zajedno đuskamo do sutra.

Ivan Perić

foto: Ivan Miladinović

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame