Aktualno Celebrities Glazba Interview POP COOLTURA showbiz TOP VIJEST

Marčelo: “Apsolutni sam protivnik zla oličenog u ratnom huškaču iz 90.-ih koji misli da ga niko ne prepoznaje samo zato što sad ima naočare”

U očekivanju novog albuma i drugih aktivnosti na terenu knjiga, oduševljenju prvim singlom “Udahni”, popričali smo s ponajboljim srpskim reperom, Marčelom.

* Marčelo, pa zašto tolika pauza? Što radiš šest godina između dva glazbena javljanja?

 Može se to pitanje i obrnuti: a zašto ne? Iako je ovo vreme donelo tu vrstu pritiska da “mora stalno da te ima”, meni su pomodarije bile i ostale generalno mrske, pa tako i ta moderna tržišna zakonitost. Bavljenje stvaralaštvom nije rad u fabričkom pogonu, gde postoji dnevna kvota koja se mora ispuniti: trebalo bi da je ovde stvar više u kvalitetu nego u kvantitetu. Osim toga, muzika je uvek delila moje radno vreme s drugim aktivnostima, u koje jednako ulažem celog sebe: na prvom mestu, tu je književnost – tokom te muzičke pauze objavio sam dvotomni roman “Higijena nesećanja” i novo, revidirano izdanje romana “Rubikova stolica”; potom dolazi i moj rad u strip redakciji Veseli četvrtak, gde sam već 12 godina urednik svih edicija Dilana Doga (adaptacija prevoda, korektura, pisanje uvodnika za svaki broj), te regionalna televizijska emisija Perspektiva – u kojoj Edo Maajka, Remi iz Elementala, Brana iz Dubioze i ja razgovaramo sa srednjoškolcima i studentima o društvenim pitanjima i mogućim rešenjima. Što će reći, kod mene je uvek vrlo radna atmosfera i samo je privid muzičke publike da nekuda nestajem i da se odnekud pojavljujem 🙂

 * Molim te predstavi nam reci nam nešto o novom materijalu i ako ga možeš porediti s ranijim radovima?

 Mislim da je i vaš portal preneo izjavu o tome: tema albuma je pokušaj lične, pojedinačne ravnodušnosti kao odgovor na opštu. Svojevrsna emigracija u sebe, u Nojevu barku usred potopa, u ulogu pukog posmatrača umesto aktera. Kroz pesme koje funkcionišu kao poglavlja priče, premda će svaka moći da se sluša i zasebno, album preispituje možeš li postati flegma ako već nisi; u tom smislu, priča putuje do sopstvenog naslova, do činjenice da je barka jalova odluka ako naprosto nisi odustajač. Na putu do tamo biće različitog raspoloženja, samim tim i zvuka. Publika će tu naći i razna društvena pretresanja, ali biće jasno: ovo je mnogo više preispitivaje samog sebe. Na albumu radi čitav bend, pojačan nekim dragim kolegama koje vidimo kao saborce. O svemu tome biće više reči kada dođe vreme, trenutna situacija je leto u radnom bunkeru, pošto nam je korona oduzela mart i april kao zamišljene udarne mesece za studijski rad, usput polupavši i sve ostale planove i prognoze.

 * Ako možeš da komentarišeš stanje na srpskoj rap sceni – kako je od vremena kad si startovao?

 Ne. Ima kompetentnijih sagovornika za to, mi smo vrlo labavo povezani sa žanrom, štono kažu daleko mu lepa kuća.

 * Nova vrsta pretnje su wannabe reperi kao Jutjuberi koji pokušavaju da zvuče kao reperi kao Baka Prase. Kako ti vidiš njihovu pojavu? Vredno ili bezvredno?

 Tu temu smatram estradnom i tabloidnom, i to me nimalo ne zanima.

Pesma “Udahni” nas je razvalila, predstavlja svu suštinu dobrog  maštovitog bavljenja repom. Ti si često iskakao izvan granica i s teatrom. Koje je formula da ostaneš večno svež? 

Najlepše hvala na takvom utisku. Ako formule uopšte ima, moglo bi biti da je u nekoj vezi s onim o čemu smo pričali na početku ovog razgovora: naprosto budi tu kada imaš ideju, kada imaš šta da kažeš a pride jasno znaš i na koji način. Onda kad nije tako, idi radi nešto drugo.

 * Zašto te smeta kad je poredba s Eminemom kao belim rap Elvisom?

 Nije da mi smeta, poređenje je zapravo vrlo laskavo. Samo je dosadno kad traje 20 godina, a pride je i površno, otprilike u rangu poređenja serija “Dark” i “Stranger things”: da, u obe premijere imamo malo mesto, dete koje nestane, elektranu/laboratoriju i rasvetu koja trepće, ali tu se sve paralele završavaju i to nadalje ostaje slično samo gledaocu koji se ne udubljuje.

 * Koje su još akcije i planovi osim glazbe jer si se u karijeri često doticao kreative i na drugim  terenima?

 Dva su bila i ostala glavna: proza i stihovi. Ove godine paralelno radim na romanu i na albumu, a vest je da će “Rubikova stolica”, nakon makedonskog, dobiti i svoje ukrajinsko izdanje. Kad smo kod tog romana, on će kod nas uskoro biti objavljen i kao audio-knjiga, zajedno s jednim od mojih ranjih naslova (“Zajedno sami”).

 * Kako si preživeo ovaj korona period i šta misliš o tome uopće? Je li prevara ili stvarna pretnja?

 Mislim da je ljudima bolje da se čuvaju nego da budu teoretičari zavere, pošto su neki od tih teoretičara vrlo glasno zakukali kad su se zarazili i onda im uopšte nije bilo do pametovanja. Može se razmišljati o poreklu virusa, to da, ali da postoji i da može da ubije – mislim da u to malo ko sumnja. Ta dva meseca nameravao sam da provedem radno, jer mi je izolacija zvučala kao vest koja – ako izuzmemo povod – uopšte nije loša: dva meseca gde ljudi ostave ljude na miru i posvete se sebi, što bi rekla motivaciona fraza. Ta ideja propala je u roku od nekoliko dana, jer su počeli da se nižu pozivi za intervjue, intervjue i intervjue, potkaste, ig lajvove, video-poreporuke, akcije… i to je bilo to. Zato sam sada proglasio pauzu od tog neprekidnog isleđivanja sve do jeseni, s minimalnim izuzecima kao što je ovaj naš razgovor, jer čovek koji svakog dana daje intervjue sasvim izvesno ne radi ništa drugo – evo, mi ovde imamo predsednika koji je živi dokaz.

 * A kakvo je stanje u Srbiji iz tvoje točke gledišta. Da li si ikad razmišljao da se angažuješ i politički i društveno kao recimo Sergej Trifunović? Ako možeš da nam pojasniš…

Moju tačku gledišta možete doznati iz singla “Udahni”, čak vrlo detaljno. Što se angažovanosti tiče, u tome sam takođe sve vreme: išao sam na proteste, bio govornik u mnogim gradovima, apsolutni sam protivnik zla oličenog u ratnom huškaču iz devedesetih koji misli da ga niko ne prepoznaje samo zato što sad ima naočare. Međutim, nisam nikad bio član nijedne stranke, to nije moj vid borbe, iako načelno nemam ništa protiv toga kao takvog: kamo lepe sreće da neki častan svet organizovano utrči na politički teren.

Kada te očekujemo live u Hrvatskoj?

 Mi se svakako nadamo da će se uslovi za to steći što pre, i jedva čekamo. Čim se bude moglo, eto nas!

Ivan Perić

Tagovi
Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame