autorski tekstovi film KOLUMNIZAM Zabava

Asimizmi: A gdje je pečat?

“A gdje je pečat, iliti, hrvatska posla.” Puno prije negoli je kultni video iskočio u virtualnom prostoru, pitanje pečata je već tada bilo iznimno bitno.

Prije nekog niza godina, jedna grupa ljudi odlučila je uložiti novac u posao. I tako, uložili oni sve što imaju i krenuli poslovati. Ide posao, u jednom trenu Vlada RH odluči kupiti neke usluge tih ljudi koji drže taj posao, dogovore oni sve, potpišu ugovore i krenu raditi. Ministar XY im opali sve potpise i potrebne pečate i krenimo, jer arbeit macht frei. I tako, dečki vrijedno rade i odrade sve poslove za tu godinu, uključujući poslove za Vladu. Dođe dan naplate, nitko ne uplaćuje. Zovu Ministra XY. Gospodin se javlja i tjera dečke u trokurac, jer ga boli kurac, budući da je u on u međuvremenu postao ministar jednog drugog sektora i to više njegova briga. Dečki mu objašnjavaju da imaju ugovore s njim, njegove potpise, pečat, sve, da ne može to tako, bla bla bla. Gospodin ministar ih ponovno tjera u trokurac, objašnjava im da to više nije njegova briga i odjebe ih. Očaj. Propast će ljudi. Ne samo oni, nego i hrpa drugih vezana na njih. Još veći očaj. Sjeti se jedan da ima tetku koja ima sina koji ima curu koja ima tatu koji je imao ljubavnicu koja ima kćer koja ima dečka koji radi u samome državnom vrhu. I tako, preko dečka cure koja je kćer bivše ljubavnice čovjeka čija kćer ima dečka koji je sin tetke jednog od njih, dečki dođu do samog vrhovnog zapovjednika svemira, koji im se začudo javi na telefon.

Objasne oni njemu situaciju, vrhovnik sve razumije. “Nema problema dečki, sve mi je jasno, vi nazovite Ministra YX (to je drugi ministar), on će vam sve srediti.” Nazovu dečki tog drugog ministra, on kaže da nema problema, da su ga zvali s vrha, da su oni pošteno odradili svoj posao, sve je lege artis, samo neka dođu do njega da im to sve potpiše, bla bla. Skupe se oni, dođu do ministra YX, ljubazan gospodin, sve razumije, sve će im i potpisati i platiti, ALI, ne može im isplatiti 100% jer, jebiga, i on mora uzeti neki svoj cut. Dečki su izbezumljeni, zovu vrhovnika, koji sve razumije, ali jebiga, gospodin ministar ima ženu, djecu, ljubavnicu, kredit, sve, i tako to ide. Neka budu sretni da će išta dobiti, jer prošli ministar im nije htio dati ništa. Jebiga, dečki progutaju govno, zajebali su ih, ali kome ćeš se žaliti? Državnom vrhu? Koji te upravo odjebao. Dobro, daj što daš, što je tu je. Gospodin ministar im sretno sve potpiše, da im ček, potpiše i to i zaželi im sretan put.

Ekipa žurno odjuri u banku i ponosno nosi ček.

“Mi smo došli platiti, bla bla bla.”

Žena uzima ček i gleda. I pita ih: “A gdje je pečat?”.

“Kakav jebeni pečat, ženo?”

“Pečat gospodina ministra, dečki.”

“Kakav pečat, pa sve je tu, potpisano!”

“Dečki, je, ALI, ništa ne vrijedi bez pečata.”

Ekipa shvaća da žena govori istinu.

Zovu ministra YX. “Čekajte gospodine ministre, dali ste nam ček, potpisali i sve, ali niste nam dali pečat.”

“Naravno da nisam.”

“Pa kako niste?!”

“Je dečki, pa kaj ste vi mislili da je pečat besplatan? Još 20% vas košta pečat.”

Muk. Tišina. Nevjerica. Ekipa počinje shvaćati s kime imaju posla. Gutanje knedli. “Dobro, ok, ali zašto nam odmah niste rekli da moramo dati i za pečat, nego ste nas poslali kao idiote u banku s nevažećim čekom?”

“Je dečki, da se naučite gdje vam je mjesto. Uostalom, šetnja je zdrava. Ak’ ste zainteresirani, navratite da vam dam i taj pečat. Serbus.”

Tako da je pitanje pečata jako bitno. Nije bezveze onaj čiko na onoj snimci to pitao. Uvijek provjerite pečat. Ova priča je čista fikcija. Možda. Serbus.

I ne zaboravite pečat.

Asim Ugljen

 

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame