Aktualno Festivali film POP COOLTURA showbiz Zabava

Diamantino (G. Abrantes/D. Schmidt) – nogometna no trash ekskluziva iz Karlovyh Vara

Šta spaja tupastog fudbalera, njegove dve zle i pohlepne sestre, preslatke mačiće, pufnaste džinovske štence, naučne eksperimente sa kloniranjem, brexitovsku anti-EU zaveru, špijunažu i promenu pola? Odgovor je Diamantino, drugi zajednički dugometražni film Gabriela Abrantesa i Daniela Schmidta. Ova fantastična portugalska komična drama imala je premijeru na tjednu kritike u Cannesu, a termin u Karlovym Varyma nije mogao biti
bolje pogođen, zbog aktuelnog svetskog prvenstva, a i generalno.

Naslovni junak (Carloto Cotta) zna da šutira loptu, zapravo se smatra majstorom fudbalske igre, ali je za sve druge aspekte života potpuno nesposoban. Fizički i u javnom nastupu lik je očito modeliran prema izveznom portugalskom fudbaleru inicijala CR i sa brojem 7 na dresu. Nakon promašenog penala u finalu Svetskog Prvenstva protiv Švedske (ha ha, jedni su ispali, a i drugima se slabo piše u stvarnom životu) i fatalnog infarkta koji je pokosio njegovog oca, njegova karijera i život padaju u ruke njegovim sestrama koje ga, osramoćenog, “prodaju” za eksperimente s kloniranjem i hormonalnom terapijom u svrhu njegovog plasiranja kao zaštitnog lica desno-populističke kampanje. Diamantino je, nesretnik, toliko glup da bi ikada shvatio šta mu se događa, ali frka je u tome da je jednom prilikom razvio senzibilitet za afričke izbeglice (kojima želi pružiti ljubav kao recimo kućnim ljubimcima), a obrat da mu se u formi afričkog dečaka infiltrira agentica tajne službe…

Iz opisa je očigledno da je film blesav preko svake mere i haotičan u ideji što su dve osobine koje su najčeđće dovoljne da se film otpiše kao manje ili više zabavna trash zajebancija. Diamantino, međutim, nije trash film (odnosno, nije samo to iako sa tim izrazom koketira), a bujica ideja se bez većih problema sklapa u doslednu i nadasve zanimljivu filmsku priču koja se ne ispričava za svoju blesavost već je potencira. Uz lagano karikaturalnu glumu koja ovakvim filmovima dobro paše (Cotta udara taktove na koje ostatak ansambla “pleše”) i jednako tako klinački preterane specijalne efekte, Diamantino postaje ne samo dobra zabava, već i više nego solidan film koji se iz sve snage sprda sa aktuelnim političkim trenutkom. (Marko Stojiljković)

7/10

Redakcija

Redakcija

Komentari

Reklame